KOSA

KOŽA

OPUŠTANJE I KONCENTRACIJA

DODACI ISHRANI

MEDICINSKI PROIZVODI

OSTALO

Značaj biljnih vlakana

Da li ste znali:

65% ljudi navode neugodnost, umor i probleme sa kožom kao simptome povezane sa opstipacijom

25% žena navode nervozu i razdražljivost kao simptom neuredne stolice

51% žena navodi da se osećaju manje atraktivnim

38% navodi da zbog opstipacije ili otkazuju dogovore ili odlaze ranije kući sa socijalnih skupova

68% navodi da opstipacija utiče na njihov seksualni život

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje svakodnevni unos biljnih vlakana, kao dodatka ishrani u količini od 25-40g dnevno. Razlog je što su biljna vlakna od izuzetne važnosti za funkcionisanje čitavog organizma, i imaju povoljan uticaj na neka od čestih oboljenja savremenog čoveka. Biljna vlakna su svoju najveću delotvornost pokazala kod problema sa opstipacijom (zatvorom), povećanim nivoom holesterola, triglicerida i šećera u krvi, gojaznošću i sindromom hroničnog umora.

Svakodnevnica sadašnjeg čoveka podrazumeva dugotrajno sedenje na radnom mestu, stres, umor, smanjenu fizičku aktivnost koji predstavljaju idealne uslove za razvoj ovog neprijatnog stanja koji prouzrukuju bolesti organa za varenje.

Biljna vlakna su prirodni stimulans za nastanak crevne peristalnike (pokretanje glatkih mišića koji ubrzavaju crevni sadržaj i dovode do njegovog izbacivanja iz organizma). Vlakana povećavaju masu stolice, vezuju vodu i olakšavaju redovno pražnjenje creva.

Kako bi trebalo da se hranimo?

Voće i povrće obiluju biljnim vlaknima (koštunjavo voće, jabuke, kruške, citrusno voće, paprika, kupus, zelena salata...) Takođe ih ima i u integralnim žitaricama i njihovim proizvodima (hleb i peciva), a posebno kašama i leguminozama. Povrće je jedan od najboljih izvora biljnih vlakana, a što se tiče vlaknaste strukture posebno se ističe grašak, svež ili iz konzerve. Odmah iza graška dolaze pasulj, šargarepa, krompir, brokoli i kukuruz. Žitarice su takođe izuzetno važan izvor vlakana, ali naglašavamo da konzumiranje belog rafinisanog hleba treba izbegavati. Traži se što tamniji hleb na bazi raži, kukuruza ili hleb sa dodatkom zobenog brašna.

 

 

 

Za detaljnije informacije o značaju biljnih vlakana obratite se farmaceutima ConnectUr@ kontakt centra besplatnim pozivom na broj 0800/200-300 ili na e-mail informacije@farmanea.rs.

ZUA Farmanea

Miloša Pocerca 25, 11000 Beograd

Tel: 011/3690-635

www.farmanea.rs   e-mail: office@farmanea.rs

apotekafarmaneaonline.rs