KOSA

KOŽA

DODACI ISHRANI

MEDICINSKI PROIZVODI

OSTALO

SAMOKONTROLA U DIJABETESU

Diabetes mellitus ili šećerna bolest je najčešća metabolička bolest savremenog doba. To je oboljenje u kome je nivo šećera (glukoze) u krvi iznad normalnih vrednosti, nastalog zbog smanjenog lučenja insulina ili zbog defekta u njegovom dejstvu. Insulin je hormon koji luči pankreas i koji kontroliše nivo glukoze (šećera) u krvi.

Pronalaženje balansa između pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i lečenja, ključ је dobrog života sa dijabetesom. Samokontrola znači da sami pazite na svoj šećer u krvi i aktivno učestvujete u lečenju svoje bolesti. Samokontrola podrazumeva i samodisciplinu. То је izuzetno važno, jer mnogo toga što učinite tokom dana utiče na Vaš šećer u krvi. Vi sami svakodnevno uzimate svoje lekove. Vi odlučujete šta i kada jedete. Vi birate kako, kada i koliko ste fizički aktivni. Kod Vas је ključ Vašeg zdravlja.

Celokupni dnevni unos hrane treba rasporediti na 3 obroka, a to podrazumeva doručak, ručak i večeru, sa ili bez užine. Hranu uzimati u približno isto vreme. Ako pijete tablete za dijabetes – užine vam verovatno nisu potrebne. Najbolje je izmeriti nivo šećera u krvi između 12h  i 13 h  i oko 16h i 18h.Ukoliko su vrednosti šećera u krvi niže od 5mmol/l, užine su potrebne i to dve. Prva užina, može biti slična doručku, a druga popodnevna užina (između 16 h i 18h po zimskom računanju vremena ili između 17h i 19h po letnjem računanju vremena) može biti voćna ili povrćna. Voće konzumirati svaki drugi, treći dan. Dozvoljene namirnice pripremati na sledeći način: dobro očistiti, oprati i konzumirati u sirovom – svežem stanju, kuvane na pari, kuvane, dinstane (kuvane u vodi i ulju u poklopljenom sudu), pečene u rerni, na roštilju, u teflonskoj posudi, u aluminijumskoj foliji. Ako želimo da meso sačuva što više hranljivih sastojaka treba ga kuvati u komadu u predhodno ključaloj vodi.

 

 

Predlog je vođenje dnevnika samokontrole koji podrazumeva:

  • Upisivanje rezultata merenja šećera u krvi u posebnu tabelu ili dnevnik. Neophodno je da zapišete svaki izmereni rezultat, zajedno sa informacijom o veličini obroka i nivou fizičke aktivnosti u vreme merenja. Dnevik samokontrole uvek nosite sa sobom, jer ćе on biti od velike pomoći Vašem lekaru da odluči koja је terapija za Vas najefikasnija.
  • Samokontrola nivoa šećera u krvi nije jedini segment samokontrole šećerne bolesti. Samokontrola bolesti podrazumeva program neophodnih mera za osamostaljivanje obolelih od šećerne bolesti u kontroli dijabetesa između dva pregleda kod lekara.

Ргogram samokontrole šećerne bolesti obuhvata:

  • Kontrolu telesne težine
  • Poseban režim pravilne ishrane
  • Fizičku aktivnost
  • Redovno i pravilno uzimanje terapije
  • Redovnu kontrolu nivoa glukoze u krvi
  • Evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima - vođenje dnevnika

Najdostupniji zdravstveni radnik, koji Vam može pomoći u sprovođenju samokontrole, je Vaš farmaceut. Zato, ako imate neko pitanje ili nedoumicu o pravilnoj upotrebi lekova, načinu ishrane ili samokontroli glukoze u krvi, između dve posete lekaru - pitajte svog farmaceuta.